Зашто до капи испија

Материал из свободной русской энциклопедии «Традиция»
Перейти к: навигация, поиск

Зашто до капи испија


Автор:
Сербская народная








Язык оригинала:
Сербохорватский язык



Жена имала мужа пијаницу, који је пијући вино и ракију обичавао увијек наискап и до последње капљице иструсити и испијати купице и купе те још затим и бркове облизавати, да не изгине за њега ниједна кашвица. Жена покушавала одучити свога мужа од зле навике, молећи и заклињући, говорећи му како се срамоти у друштву и показује правом пијаницом, како и други људи пију, али лијепо, полагано, испијајући купицу на два-три пута, а не овако халаво као он.

Но све то бијаше бадава, муж оста при својој навади.

Сад се домисли жена, па покуша омразити своме мужу то иструсивање купице на душак. Купи на вашару лијепу купицу, на које дну бијаше насликан лијеп анђелак, с руменим лишцем, модрима очима и злаћаним крилцима. Донесе купицу к обједу на сто, наточи пуну вина и поклони своме мужу. Овај разгледа купицу, спази на дну анђелка, насмијеши се, поглади брк, лати купицу и испије на душак, цмрчући и задњу капљицу.

— Бесрамниче, зар се не стидиш божјег анђелка пити тако халасто?

— Ћути жено! — муж ће на то — бојим се да се анђелак не утопи у вину, а то би ми жао било; зато тако пијем.

Домала буде опет сајам, жена купи другу купицу, на које дну бијаше насликан ђаволић с рошчићима, репићем, управо наказно страшило. При обједу донесе жена купицу на сто, налије пуну вина и поклони своме мужу. Овај разгледа купицу, опет се насмијеши, поглади брк и иструси купицу на душак, цмрчући последњу капљицу.

— Јадан друже! — рече му жена — зар се не бојиш ни ђавола, него испијаш опет халаво до капи?

— Ћути жено! — на то ће муж — овом објешењаку нећу ни да капљица преостане; зато тако испијам; не дам врагу ни зерића док ми је брк под носом а грло сухо.

— Бадава! — помисли жена — вук длаку мијења, а ћуди никада.