Текст:Калуђер и ера
Путовао неки калуђер па сретне на путу Еру. Ера, кад угледа калуђера, поклони се па викне:
— Помоз' бог, духовниче!
— Бог ти помогао, — одговори калуђер.
— Па куда ћеш, духовниче, куд је тебе срећа повела? — упита Ера.
— Ама, вала, не води ме срећа никуд. Да ме води срећа, не би ме водила овим путем.
— А што? — упита Ера.
А калуђер настави:
— Ама прој' се, само своје ноге ломим за невољу. Петнаест манастира што сам обио, па нигде мјеста за мене. Све пуно богомољаца, пустишака и црнијех калуђера. Још у овом манастиру ако не буде мјеста, ја не знам што море бити с мене?
Еле, како му драго, калуђер оде у манастир, не нађе .мјесга, а тако и Ера газди, те .и он не нађе мјеста.
До мјесец дана опет састану се Ера и калуђер. Ера викне:
— Е, духовниче, шта ћемо сад?
— Ја не знам — одговори калуђер.
— Знаш шта ћемо; духовниче? — рече Ера — дај ти мени твоје хаљине, а ја ћу теби своје, па да се тгуетимо' у ова села д-а куиимо паре. Ти купи, а ја ћу биљежити.
Калуђер се мисли, па мисли, док најлослије не пристаде како каза Ера. Промијене се хаљинама, Ера узме тефтер па пођу заједно. Таман на пола-ску на једној ћуприји сретну кнеза. Обојица дођу пред кнеза, па Ера-калуђер отегне:
— О, ти божји човече, дај подијели овијем апостолима који су од самога господа бога послати.
Кнез одмах за кесу, цин-цин, те Ери-калуђеру псдесет гроша. Калуђер узме паре, а Ера-калуђ ер нешто шашандрца (а није ни знао писати), захвале кнезу, па пођу даље. Путем рече калуђер:
— Кад смо ми кнеза преварили, лако је за остало,
Тако од села до села, скупе силну пару. Калу-ђер сусто носећи паре, па ће Ери:
- Вала ми ове паре додијаше, дај да ми њија подијелимо,
Дођу до једне ливаде да паре дијеле. Јест, ама Еро хоће све паре себи, а калуђер не да. Горе-доље, сврни-обрни, Еро не попушта шале, а ка-луђер се брани па не да и не да. Дође и до битке. Еро притисне калуђера пода се. Олета се калуђер давранише, па притисне Еру пода се. Све село изишло па гледа како се бију. Мало се ушутише, док ће калуђер:
— Е, хајдемо их свију поггити.
Еро пристане и оду у прву крчму те све оне паре попију. Кад су изишли из крчме, рекне калуђер Ери:
— Зато си ти три газде промијенио јер је теби пара драга.
Истом ће Еро:
— Зато си ти петнаест манастира обишао, јер је теби ракија драга!
Ражљути се калуђер па остави Еру.