Текст:Несретни ћело
Оно ти био један Ћело, па тражио службе. Намјера га намјери на једног хаџију. Пита га хаџија;
— Шта је, мој синко? — Боме, хаџија, тражим службе. — Па, синко, можеш код мене служити, само ми кажи пошто ћеш? — Сто гроша, драги хаџија. Хаџија му обећа сто гроша, а Ћело упита: — Шта ћу ја код тебе радити? — Мој синко — вели хаџија — на ти кључ, па хајде у хамбар и успи варићак и по жита, па хајде у млин.
Ћело оде у амбар, усу варићак и по жита и пође у млин. Уз пут је Ћело вавијек говорио:
— Варићак и по, варићак и по — да не би заборавио колико је усуо.
Идући Ћело у млин и говорећи: варићак и по, намјери се на људе где врху жито. Људима се то нешто учини чудновато што он говори: варићак и ло, а они знају да може бити макар сто врећа. Они помислише да им је Ћело душманин, па да не жели да они више од варићка и по жита у вршају имадну; стога скочише, попадоше виле и грабље и мог Ћелу збубаше. А Ћело их тада замоли да му кажу како ће он одселе говорити. Они му веле: — Говори: Ове године толико, а догодине стотину.
Идући Ћело даље и говорећи: „Ове године толико, а догодине стотину" — сусретне гдје људи носе мртваца. Ово оним људима, што су носили мртваца, би покриво, па ти се они склептају те ти Ћелу истуку. Ћело кукаван замоли и њих да му кажу како ће говорити, а они му рекоше. — То вам било и прво и последње.
Ћело се отале "отисне говороћи: „То вам било и прво и последње" -- сусретне сватове. Свато-вима се учини криво што Ћело виче, те ти они: неко капом, неко шаком и тако ти мог Ћелу истуку. Бијен Ћело по трећи пут, упита сватове како ће одселе говорити. Они га напутише да оговори овако:
— То вам било сретно и корисно, и с њим пород изродио.
Ђело је говорио даље како су га сватови на-учили, док није срео попа гдје тера крмачу. А кад поп чу ПЈТО Ћело каже, попаде узицу те ти мога Ћела иза ушију. Сиромах Ћело пита попа:
— А како ћу ја одселе говорити?
Поп му каже: Говори; то ти било сласно и масно, иза зуба ти штрцало и с њим браду намазао.
Ћело послуша попа, па отиште од њега говорећи: „То ти било сласно и масно, иза зуба ти штрцало и с њим браду намазао." А туде је, по несрећи Ћелиној, стајо човјек који се распасивао. Кад овај човјек чу шта му Ћело вели, и он се наљути па Ћелу испребија. Ћело га упита као и све прве:
— Да шта ћу ја говорити? — Говори: То ти лако испало, а друго још лакше. Ћело послуша и тога човјека, па поче говорити што му је он рекао, али, по несрећи, сретне се са човјеком који је био у једно око ћорав. Ћору Ћелине ријечи упалише, па га и он издевета.
Намах иза тога приспио је Ћело у млин, па је засуо жито и самлио. А кад је самлио, није знао како ће млин зауставити. Онда он оде да упита људе како се млин зауставља. А они му кажу:
— Изађи пред млин, па заврни вратиоцем, а зови. Онда он отиде пред млин и заврне својим вратом и почне звати, али се млин неће да заустави. Кад видио Ћело да неће млин да стане, уђе унутра и почне руком млин заустављати. Устављајући га тако, млин му замота рукаве па и руке и њега, и тако ти Ћело погине.