Сељани купују памет

Материал из свободной русской энциклопедии «Традиция»
Перейти к: навигация, поиск

Сељани купују памет


Автор:
Сербская народная








Язык оригинала:
Сербохорватский язык



Састану се један дан на обично мјесто старје-шине и главар од једног мјеста које је на мору шкољ, и стану се корити једни другима како од њих нико не може бити мудар као што у друга мјеста има мудријех људи.

—Знате ли, браћо — рече један понајмудрији, — до чеса је то? Све без пусте памети, него хајдемо скупити педесет талијера па да пошљемо у Млетке тројицу од нас да купе, јер су Млечани, чуо сам, најмудрији и да толико памети имају да и продавати могу, па и цијене.

Сви на то пристану, те скупе речене новце и оправе тројицу. те у Млетке. Кад тамо дођу, почну припитивати ђе би је купили и пошто ока. Тако се намјере на некаква мајстора хитра у руги и подсмијеху, који им рече: — Ја ћу вам продати не оку по литру, а двије нека ми остану за те аспре. Они пристану, а он однекуд добави једнога миша те жива затвори у једној шкатуљици, и рече им: — Ево вам памет овђе, него одмах бјежите дома, и не отварајте прије но дома дођете.

Сељани се врате весели у исти брод којим су и дошли, па кад дођу близу својега мјеста, рече један од њих: — Ваистину није право да памет подијелимо свакаме једнако, негоузмимо ми тројица половицу а половицу свему селу.

Остала двојица пристану одмах на то, па кад отворе шкатуљицу, а миш као миш, побјегне те се негђе у брод завуче. Сад сељаци начну кукати и лелекати, а један одговори: — Шта вам је? Ево је у броду, нигђе није побјегла. Кад дођу, дочекају их браћа весело и радосно, но кад чују за глас, озловоље се, па се најпослије договоре те брод извуку на сухо и стану га редом чувати све по један од села, па кадгођ би што шћели да кому мудро отпишу или одговоре, вазда би у брод отишли да се најприје памети напуне.