Текст:Досјетљив удовац
Оно је био један удовац, имао три сина ожењена. Синовима му се није свиђало да им се отац под старост жени, зато нареде својим женама да лијепо са оцем поступају и да га добро послужују. Жена свака пред својијем мужем казивала да му оца послужује, али у ствари није било тако. Сиромах старац, да би доказао синовима да му је нужда оженити се и да га снахе никако не послужују, смисли овај начин. Једног дана зовне сва три сина у своју собу, те ће им рећи:
— Ја сам имао триста дуката у својој соби, па ми је нестало. Једна изигеђу ваших жена украла ми је паре, јер и сами знате да други нико не улази у моју собу.
Тада синови дозову жене, те ће нагјетарији запитати своју да није узела очеве паре. А она ће:
— Ако сам и ушла у собу има осам дана, дабогда ни од шта среће не имала!
Па затим се средња закуне да му није у собу ушла има двије недеље. А најмлађа се исто тако закуне да му није у собу ушла има и мјесец дана.
Тада отац рекне:
— Ево пара, није ми их нестало, само сам ја хтио да ваше жене саме признају да ме не послужују. Већ ево вам ови новци, за вас сам их и уштедио, а ето сами видите да ми је нужда женити се.