Текст:Крњо
Перейти к навигации
Перейти к поиску
Некакав Крњо арамбаша опколи ујутру са својијем друштвом кућу некаквога човјека да ударе иа њу. У исти мах човјек се у кући обувао не знајући ништа за хајдука, а обувши једну ногу, рече:
— Пет свезах, још пет па крња за уши (тј. пет је прста свезао, а још да свеже пет, па ће тек онда за крњави бардак да пије ракије).
Крњо, чувши то споља, помисли да је његово друштво однекуд ушло у кућу и да их је домаћин пола повезао, поплаши се и побјегне.
На ово налик у Црној Гори приповиједа се да је човјек обувајући се рекао: "Да се не издамо" (ваљда опанцима или обувачама), а они који су споља хтјели на њ ударити, помисле да он у кући има друштва и да шему то говори; и тако се поплаше и побјегну.