Текст:Поп и парохијани
Буде једне године силна суша, зато састану се сељани пред црквом по летурђији ,и укоре попа како му нијесу пријатне молитве к богу, а у толико је пута залуд молио за кишу. Поп се нашао мудар и рече им:
— Знадите, браћо, да су ми јучер поручили озгор с неба да се свама договорим у који ћете дан да вам пошаље и колико кише. Сад ми одговорите.
Рече главар од села:
— Ето сјутра, у понеђелник.
Одговори поп:
— Сјутра не, зато што сам најмио мобу да ми окопавају фрментин.
— А оно у уторак — рече главар, а Друти одговори:
— А зар нијеси видео да ми је толико жито прострто на гувно да се суши?
— А ми хајдемо у сриједу — рече главар, а трећи одговори:
— Не у сриједу, мени је крсно име, па ако ми се званице сквасе, ондар куд ћу ја?
— А ми елајмо у четвртак — рече главар, а четврти одговори:
— Како у четвртак? Да ли ја тај дан не женим сина?
— Хајд'мо дакле у петак — рече главар, а пети опет скочи:
— Не у петак, људи говоре да никаква срећа у петак није пробитачна.
— А ми, браћо, ајд'мо у суботу,
— Богме ја нећу — одговори шести — догнаће ми један отрак два вола, ако се погодисмо, пак ваља ми их обидовати.
Тадар рече поп:
— А ви, моји људи, ове друге неђеље договорите се пак ми одговорите.
А сељаци се ни друге неђеље не могаше договорити, па ни до данас.