Текст:Турчин, раја и циганин
Ходили три кириџије: Турчин, раја и Циганин, па почину на ливади једнога спахије и пусте коље да мало попасу. Види спахија, па онамо потрчи па се развиче:
— Скитачи једни, ко вам је дао изум да ту пасете? — Па настави; — Не чудим се Турчину, јер је турска земља, нити Влаху, јер је он наш чипчија, него се чудим Циганину од кога нема користи ни бог ни шејтан, јер не ради ни аги не себи! Држ'те га! — рече оној двојици — пак му удрите негенека по табанима, да запамти циганска трага кад је нашу ливаду харао.
И Тујрчин и раја послушају спахију, те му добро потпраше табане, а Циганин од муке зашкрипа зубима.
Опет спахија рече:
— Чујеш, Влаше, моје ми браде, није право ни ти да моју ливаду пасеш; а знаш, болан, да ја сијено гоним за моје коње, јер ти имаш твојега агу, а у турској живиш земљи па не смијеш болан, тако слободно ко Турчин живјети. — Па настави — дерте ви двојица, држ'те тога Влаха; нек и он запамти да не може без изума турске ливаде пасти.
Турчин и Циганин једва дочекају, те повале рају, те му отресу обилатно дегенека.
Те опет спахија:
— А ти, Турчине, права вјеро, лраво би било да си ти бољи од ове двојице, јер ти знаш што у ћитапу заповиједа наш светац Мухамед, да не дираш у туђ мал, него си још научио и ову двојицу, те си ти свему кабајет, пак си гори од њих. — Па намигне оној двојици, а они, онако љути, јурише на Турчина, те с њиме о земљу као с напуханом мјешином, па штогођ су боље могли и доклен су гођ шћели поткују га без поткова и клинаца.