Текст:Утопио се поп што није руку дао
Укрцају се у један чун пет-шест простака и један поп да се превезу преко једне ријеке блата, док на један мах пухне жестоки вјетар и изврне се чун те сви у блато. По срећи сви су знали пливати до самога попа, док начну се топити, те се сваки од њих ухвати за чун и препливају на другу страну. Кад се врате кући кажу попадији све како је било, и да се поп без памети и без потребе утопио. Стане у сав плач попадија кукати као коме је невоља, пак их запита:
— Како се утопио?
А они јој одговоре:
— Кад се изврну чун и ми сви у воду панусмо, сви једногрлице завикасмо: „Дај, попе, руку! Дај попе, руку!" и он могаше ласно дати тек да хоћаше, ма не хтеде и утолико се утопи.
— Знам ја, кукавна кукавица — рече попадија — да је тако! Ма да сте му завикали: ,,На, попе, руку", хоћаше скапулати, јер је вазда — тешко мене! — научио узимати, а не давати.