Текст:Јао, жено, изједе ме вук!
(перенаправлено с «Јао, жено, изједе ме вук!»)
Перейти к навигации
Перейти к поиску
Био један човјек који се од свашта бојао. Дође вријеме те се ожени. Једне вечери некако му остане прстен с руке у авлији, па не смијући изићи сам да га тражи, рече жени:
— А нудер мало изиђи.
Жена скочи одма на ноге и пође за њим. Тако идући и тражећи прстен, човјек погледа на мјесец, па рече:
— Хеј, месече, мој сапутниче, доста ти сам се испод тебе нахајдуковао!
Жена то чувши, хтједе му се наругати како није смио сам изићи да тражи прстен, па рече:
— Да чудна ми вука!
А он чувши да она спомену вука, помисли да је заиста дошао вук у авлију, па брже се окрене да бјежи у кућу. У тој хитрини стане на мотику, а мотика се усправи, и.- њега држак по глави — пуц! А 'ок се 'онда раскриви колико га грло доноск:
— Помагај, жено, изједе ме вук!