Текст:Бачванин и грк
Возио Бачванин Грка у Пешту. Један дан купи Грк од чобана на путу младо јагње. Кад дођу увече у крчму на канак, Грк рече Бачванину:
— Море, кочијашу, закољи то јагње и одери, а ја ћу га зготовити, па ћемо заједно јести.
Бачванин радо пристане у тај ортаклук. Кад Грк зготови јагње, учини му се мало за обојицу, зато рече Бачванину:
— Море, кочијашу, ово је за нас двојицу мало, него ајде да спавамо, па који лепши сан усни, нај сам нека поједе све.
Бачванин пристане и на то, пак легну спавати.
Пошто Грк заспи, Бачванин устане, пак узевши леба из своје торбе, метне гвоздењак с куваним јагшетом преда се, и поједе све; па онда оставивши гвоздењак празан на своје место, легне и он те засли. Кад се Грк пробуди, он повиче Бачванина:
— Еј, море, кочијашу! Устај, казуј шта си снио?
Пробудивши се Бачванин, одговори му:
— Ти си, господару, старији, ти си господар; казуј ти најпре.
Онда Грк почне:
— Ја сам снио где се отворило небо, па тамо седи бог на престолу своме. То је тако лепо да се не може казати; па онда бот спусти одозго велике мердевине, па зовне и мене да идем горе к њему. А ја онда уз мердевине ајде горе.
— Стани, господару, доста је — повиче Бачванин. — Ја сам гледао кад си ти горе пошао, пак помислим да нећеш више амо доћи; па онда узмем те поједем све месо.
— Шта море бре — повиче Грк поплашен — ја се шалим, море!
— Богме, господару — одговори Бачванин — ти се шалио или не шалио, ја сам за истину примио.