Биберче

Материал из свободной русской энциклопедии «Традиция»
Перейти к: навигация, поиск

Биберче


Автор:
Сербская народная








Язык оригинала:
Сербохорватский язык



Била жена нероткиња, па молила бога да јој !да да роди, макар било дете као биберово зрно. Бог јој даде по жељи, те роди мушко дете као биберово зрно.

Испочетка, у радости, није марила што је толишно дете родила, али после дође јој жао гледаjући другу децу, која су се с њезиним родила, где Нарастоше на женидбу и удадбу, а њезино остало Као биберово зрно. Онда окрену у плач и јаук сваки дан. Једанпут дође јој у сан неко и каже да не плаче више, биће њен син велики као јаблан. Иза тога сна остане весела, али не задуго, јер потом дође јој син и речс да мора ићи куд му је у сну речено. И тако он оде, а мати остане плачући. Ишавши он задуго, дође у један царски двор па уђе у башчу, кад тамо - царска кћи седи под једним дрветом и плаче. Он јој назове „помоз Бог" и запита је зашто плаче, а она му одговори да је то дрво, иод којим сеђаше, родило три златне јабуке, да јој је отац заповедио да чува, али дође ала испод земље те ча три јутра однесе све три јабуке једну по једну, те сад не сме оцу да каже, а отац сазвао сутра силне госте да им покаже шта му је Бог дао.

Он јој каже да ћути, он ће јој све три јабуке од але донети, само да му да две своје слуге да иду с њим. Потом он купи једну овцу и, заклавши је , сва четири черега метне у торбу, а остало баци, па понесавши и једно уже оде са слугама иза града на језеро, и онде дигне један камен, па рече слугама да га на ужету спусте доле, па кад задрма уже, да га вуку горе.

Тако га слуге спусте, кад тамо - лепа башча и кућа. Кад уђе у кућу, а то ала седи код ватре и у великом казану нешто вари. Ала, како га угледа, скочи на њ, а он јој брже баци један черег меса. Док се ала сагну и узе месо, он украде једну јабуку. Ала опет на њега насрне, а он јој баци други черег, па узме п другу јабуку. Кад ала онај черег прогута, она опет на њега насрне, а он јој баци трећи, па узме и трећу јабуку. Кад ала четрвтом на њега насрну, он јој баци и четврти черег, па бјеж натраг, и тек да се ухвати за уже, ала испадне напоље, а он брже одсече од своје ноге меса, па јој баци и задрма уже, те га и извуку горе. Потом преда царској кћери јабуке, па оде.

Мало време затим прође, а ала поче сваки дан горе излазити, те је сваки дан јела по једну девојку,коју су јој морали из града слати редом. Тако дође ред и на цареву кћер, која је била испрошена. Отац и мати врате се кукајући, а она остане сама да чека алу. Чекајући тако, стане се молити богу да јој пошаље Биберче, које јој јабуке од але донело, да је избави. Утом Биберче дође у град, а град сав у црно чавијен. Кад он запита што је, и они му кажу,а он брже на језеро и нађе царску кћер где седи и плаче, па је запита хоће ли поћи за њега, ако је од але избави. Она му рече: Хоћу, али ти ме не можеш избавити; један је само који би могао, али тога нема. А који је тај? - запита је он, а она одговори: Истина је да је мали као биберово зрно, ал он би мене избавио. Виберче се насмеје и рече јој да је Биберче сад велики момак и да је дошао да је избави. Она се зачуди, а кад виде прстен што му је дала онда кад јој донео јабуке, осведочи се даје он баш. Онда јој он каже да га мало поиште, и ако заспи, да га пробуди кад се језеро задрма. Он легне њој на крило и она га почне поискати; те он заспи кад у једанпут језеро се зањиха, а она почне плакати, и суза кане њему на образ, а он се тргне, узме мач и стане да чека алу. У том ето ти але са девет глава, он је дочека и одсече јој једну главу, а ала јуриш на њега, а он јој одсече и другу и тако свих девет. Потом заиште од девојке мараму, па повади свих језика девет и веже у мараму, а девојци каже да ником не казује ко ју је избавио, он ће већ доћи кад буде време, па онда оде. Кад и девојка пође кући, срете је њен младожења и каже јој: Ако неће казати да ју је он избавио, да ће је убити, па јој је свеједно. Она се размисли и опомињући се шта јој је Биберче казало, да ће доћи кад буде време, обећа да ће казати да ју је он избавио. Младожења се врати те понесе за сведочанство свих девет одсечених глава.

Кад она дође с њим своме оцу и матери, није се могло знати кога већма грле и љубе, њу или њега, и науме одмах да их венчају. али се она начини боле-спа. Кад прође неколико дана, ево ти Биберчета и каже да је он избавио девојку. Сад цар коме да верује? Девојка не сме да каже, онај прети да ће је убити; те цар нареди да им суд суди. Кад изађу на суд, суд рсче: Ко има сведочанство онога је девојка. Кад онај изнесе главе а онај језике, опет суд не зна коме ће да верује, јер онај каже да није главе одмах посекао, него потрчао са девојком к оцу, а кад овај изнесе девојачку марамицу, он каже да је девојка од страха изгубила. Онда цар рече да ујутру иду оба у цркву на молитву, тамо ће бити и девојка, па ко пре дође, његова је.

Биберче није хтео ићи док не зазвони, а онај се дигне у по ноћи, али чим корачи у цркву, провали се под њим земља и сав се исече на ножеве, онда девојка упали свећу и седне код јаме да чека суђе-нога. Кад удари звоно ето ти Биберчета, онда цар ииди ко је прав, и венча своју кћер за Биберчета. Потом Биберче оде својој матери да види да је он велики.