Текст:Велики рецепт
У стара времена доктори били свуда и лекари и апотекари; али је у Европи данас обичај да доктор болеснику само напише шта му треба, пак се с оном његовом цедуљом, која се зове рецепт иде у апотеку, те апотекар лијек начини.
У неком граду устави једанпут један сељак кола са два вола пред апотеком, пак скинувши с њих велика собна врата, унесе их унутра. Апотекар, избечивши очи на њега, рече му:
— Шта ћеш ти, брате, овђе с тим вратима? Мајстор што прави врата сједи мало даље, тамо надесно.
Али му сељак одговори:
— Овим вратима, господине, не треба никакав други мајстор осим вас, јер су она здрава и читава, него само гледајте шта пише на њима: јуче је био господин доктор код моје болесне жене, и ћео је да напише некакав лијек, пак нијесмо могли наћи ни пера, ни хартије, ни мастила, него само мало креде, те је ето написао рецепт на собним вратима; него вас молим, господине, гледајте шта пише, те ми брже начините.
Апотекар, чудећи се и смијући толикоме рецепту, начини му одмах лијек.