Вредна и лења кћи

Материал из свободной русской энциклопедии «Традиция»
Перейти к: навигация, поиск

Вредна и лења кћи


Автор:
Лужицкая народная








Язык оригинала:
Сербохорватский язык



Живели су некад, кућа уз кућу, један честити удовац и једна веома зла удовица. Удовац је имао лепу и вредну кћер, а удовица ружну и лењу. Једнога дана удовица рече кћери честитог удовца:

— Када бих ја твоја мати била, сваког дана бих ти главицу млеком, а ножице пивом умивала!

Због тога узе удовац удовицу за жену. Али она одмах испољи своју злобу. Не сам да не одржа обећање, него и рече мужу:

— Гледај да својој кћери службу нађеш!

И отац је послуша. Пошто је суседно место где је својој кћери службу нашао било доста далеко, он пође да је отпрати. После једног часа хода, угледаше крмачу где лежи на путу. Она рече девојци:

— Почеши ме, моја девојко, почеши! Када опет кући дођеш, даћу ти лепо прасе.

Девојка почеша крмачу.

На један час хода даље, угледаше кобилу, која рече:

— Поглади ме, моја девојко, поглади! Када опет кући дођеш, даћу ти лепо ждребе.

Девојка и кобилу поглади.

На један час хода даље, угледаше у једној башти јабуково дрво. Оно рече девојци:

— Поткреши ме, поткреши! Када се кући вратиш, даћу ти пуну прегачу лепих, округластих јабука.

Девојка јабуково дрво поткреса.

Опет на час хода даље, наиђоше на групу младих девојака, које су у језерцету платно мочиле. Девојке јој рекоше:

— Помози нам да комад платна омочимо! Када кући пођеш, даћемо ти пола сандука платна.

И девојка им поможе да омоче платно.

Није потом дуго потрајало и стигоше код богатог сељака. Сељак је, пре него што је прими у службу, запита:

— С ким хоћеш да једеш: са псима и мачкама или с људима?

— Са псима и мачкама — одговори девојка.

А пси и мачке су код тог сељака јели земичке у млеку, а људи само суви хлеб.

— А где желиш да спаваш — упита је сељак — код паса и мачака или код људи?

— Ја бих са псима и мачкама остала.

А пси и мачке су код тога сељака на меканој постељи лежали, а људи на поду.

Када је година службовања минула, упита сељак:

— Какав ковчег желиш, нови или стари?

— Ја бих, ипак, узела стари — одговори девојка.

А стари ковчег је био пун сребра и злата. Сада девојка крену кући.

Најпре наиђе на групу девојака, којима је прошлог лета помогла у мочењу платна. Од њих доби пола ковчега прекрасног платна. Потом приђе јабуковом дрвету, којег је тада кресала. И оно јој пуну прегачу црвених округластих јабука натресе.

Затим прође поред кобиле, коју је негда погладила. А она јој даде младог ждрепца.

Напослетку сусрете крмачу, коју је онда почешала. Она јој даде лепо прасенце.

Убрзо стиже кући. Маћеха је још издалека угледа. Зато рече петлу:

— Узлети на стреху и запевај: «Наше прљаво прасе иде кући с гујама и крастачама.»

А петао узлете на стреху и запева:

«Наша млада господарица иде кући са сребром и златом!»

Због тога га маћеха одмах закла, али он је био у праву. Када је девојка у собу ушла и своје богатство показала, маћеха се веома зачуди и рече свом мужу:

— Одведи и моју кћер да исто тако служи!

И он јој службу пронађе.

Кад је маћехина кћи одмакла од куће, на један час хода угледа крмачу где лежи на путу. Крмача јој рече:

— Почеши ме мало, моја девојко, почеши! Кад опет кући дођеш, даћу ти лепо прасе.

— Глупа животињо — одврати јој девојка — драпај се сама!

И оде даље. На један час хода даље, угледа кобилу која јој рече:

— Поглади ме, моја девојко, поглади! Када опет кући дођеш, даћу ти лепо ждребе.

— Глупи скоте — каза девојка — глади се сама!

И оде даље. А после једног часа хода наиђе на дрво, које јој рече:

— Поткреши ме мало, поткреши! Кад опет кући пођеш, даћу ти пуну прегачу лепих јабука.

— Ја имам пречих послова, а не да дрвеће поткресујем — одговори она и оде даље.

За један час стиже до језерцета, где су девојке платно мочиле.

— Драга девојко — замолише је оне — помози нам да платно омочимо!

— Нисам ваљда полудела! — одби девојка и оде даље.

Убрзо стиже свом газди. Он је одмах упита:

— С ким хоћеш да једеш, са псима и мачкама или с људима?

— Нећу, ваљда, са животињама да једем — одговори она.

А људи су код тог газде јели суви хлеб, а пси и мачке земичке у млеку.

— А где хоћеш да спаваш — упита је даље газда — код паса и мачака или код људи?

— Ја ћу с људима спавати! — одговори девојка.

А људи су спавали на поду. Пси и мачке код овог газде имали су мекану постељу.

Када је година службовања минула, упита је сељак:

— Какав ковчег хоћеш, стари или нови?

— Стари свакако не! — одговори девојка.

А нов ковчег је био пун гуја и жаба крастача. У старом је лежало сребро и злато. Сада девојка пође кући.

Најпре прође поред језерцета, где су оне девојке платно мочиле. Оне је страшно изударају. И јабуково дрво је својим гранама по образима ошину, кобила је ритну, а крмача уједе, па је девојка после тога била сва модра и хрома.

Још издалека угледа је мати и рече петлу:

— Узлети на стреху и запевај: «Наша лепа млада господарица иде кући са сребром и златом».

Али петао узлете на стреху и запева:

— Кукурику! Наша замазана прасица иде кући с гујама и крастачама!

А газдарица га на месту закоље. Ипак, он је био у праву.