Текст:Дервиш и кувар
Некакав дервиш објави да зна у свако доба шта бог чини. Кад турски цар дозове дервиша преда се, и увјеривши се о томе, позове патријарха к себи на диван, да и он покаже у томе своје знање или да се осрамоти пред дервишем. Патријарх не смједе у то име отићи, него пошаље свога кувара преобучена мјесто себе.
Кад се дервиш и кувар састану пред царем, и дервиш на питање царево: — Шта сада чини бог? — одговори:
— Ено сад оде у башчу; ено сад узабра цвијет; ено сад сједе — итд.
Онда цар заповједи кувару да и он каже шта бог даље чини, а кувар му одговори:
— Честити царе! Ја данас нијесам ништа окусио, и није право да гладујем на дивану твоме, него те молим да се мени и овоме другу моме донесе једна здјела млијека, и свакоме по један симит и по кашика, па кад се у твоме здраљву наједемо, онда ћемо се сити и весели надговарати и надмудривати.
Цар одмах заповиједи те ое то све донесе, и здјела се с млијеком метне пред кувара и пред дервиша, који су један према другом били сјели, а по симит и кашика даде им се у руке. Онда кувар почевши свој симит дробити у млијеко преда се, рекне дервишу да и он тако свој дроби преда се. Пошто обојица симите издробе, кувар узме кашику те онда дробљење измијеша по млијеку, па онда рече дервишу:
— Дела сад да једемо.
Како дервиш први пут захвати и кусне, кувар га запали кашиком по челу.
— Зашто то? — повиче дервиш, а кувар одговори:
— Ето зато што једеш моје дробљење што сам ја дробио од мога симита!
Кад дервиш на то одговори:
— Како ћу ја знати које је твоје дробљење кад си ти кашиком измијешао? — кувар га удари још једанпут кашиком по челу говорећи:
— Кад ти не познајеш твога дробљења, које си сам дробио, а како ћеш знати шта бог на небу ради?
На ове се ријечи куварове дервиш тако смете да не знаде одговорити нлшта, а цар смијући се повиче:
— Право, право! — И потом одмах заповједи те дервиша, као лажу и варалицу, изведу напоље и посијеку.