Текст:Космодеј
Били отац и мати, и имали једну кћер. Њој умре мати. Пошто је отац често путовао, одлазила је девојка к својој куми.
Једном јој рече кума:
— Поради код оца да ме за жену узме, па ће и теби добро бити! Сваке вечери ћу ти главицу млеком, а ножице пивом умивати!
И отац узме куму за жену. Прве вечери опере она девојци, како је обећала, главу млеком, а ноге пивом. Али већ другог дана стрпа је неумивену у постељу. Кума, која је и сама имала једну девојчицу, убрзо рече мужу:
— Шта ће нам обе? Гледај да нам твоја кћи из куће оде!
Потом испече за њу хлеб од коре и песка и даде јој суви, тврди сир. Отац поведе девојку из куће, а пас и мачка крену за њима. Како није знао куда би с девојком, сагради јој колибу од грања и лишћа и ту остави.
Тамо је сад девојка са псом и мачком становала. Кад би огладнела, јела би суви хлеб и сир и тиме још хранила пса и мачку.
Једне вечери дође шумски дух Космодеј, залупа на врата и позове:
— Лепа девојко, пусти ме унутра!
Девојка упита пса и мачку:
— Псићу и мацо, да ли да га пустим или не пустим?
Они јој одговоре:
— Да, иди пусти га унутра! Буде ли зао, ми ћемо га грепсти и уједати.
Пред вратима је стајао брадати старац. Он рече:
— Лепа девојко, ја сам гладан, дај ми нешто да једем!
Девојка опет упита:
— Псићу и мацо, смем ли?
А они одговоре:
— Дај му свакако мало!
Кад је вечерао, рече старац:
— Лепа девојко, опери ми ноге!
Девојка опет упита:
— Псићу и мацо, морам ли?
А они одговоре:
— Да, опери му ноге!
Потом рече брадати човек:
— Лепа девојко, покажи ми постељу!
Девојка поново запита, а пас и мачка јој одговоре:
— Да, припреми му свакако постељу!
Потом су сви полегали и уснули.
Када се двојка у рану зору пробудила, није више била у шумској колиби, већ у прекрасном дворцу. Уставши, одмах погледа кроз прозор. У дворишту су певали певци и кокодакале кокоши, моме су пословале око крава, а момци око коња. На стрехама су гукали голубови, а у башти је силно цвеће цветало.
Тада приђу слушкињице, које девојку у лепу хаљину обуку. Потом дође и Космодеј. Уместо брадатог старца, сад је пред њом стајао лепи младић. И одмах приреде свадбу са много гостију, која је три дана трајала.
Девојка је била веома срећна. После неког времена пошаље млада свога гласника оцу и маћехи и јави им да сада у дивном дворцу станује и позове их у посету.
Али маћеха позавиди својој пасторци ина тако великој срећи и рече своме мужу:
— Одведи и моју девојку у шуму!
Она јој испече колач од белог пшеничног брашна, даде јој мастан сир с чистим кајмаком и купи јој још буклију вина. Потом одведе отац девојку у шуму и начини јој тамо колибу од грања и лишћа. Пас и мачка пођу с њима.
Девојка је јела кајмак и сир, а псу и мачки ништа није давала. Навече дође шумски дух Космодеј, залупа на врата и позове:
— Лепа девојко, пусти ме унутра и дај ми нешто да једем!
Девојка упита пса и мачку:
— Смем ли да га пустим унутра?
А они одговоре:
— Сама си јела, сама си пила — сама себи савет дај!
Девојка пусти духа унутра и даде му мало јела. После вечере рече Космодеј:
— Лепа девојко, опери ми ноге!
А она му принесе четку и убрус. Али стари брадати човек рече:
Не, не, моја девојчице, својим рукама ми мораш опрати ноге!
Када му она опра ноге, заповеди Космодеј:
— Лепа девојко, сада ми припреми постељу за ноћ!
Девојка опет упита:
— Псићу и мацо, смем ли?
Али они одговоре:
— Сама си јела, сама си пила — сама себи савет дај!
Девојка припреми брадатом старцу постељу па оде и легне. Када се девојка у зору пробудила, била је сама. Старац, пас и мачка нестали су. Она је седела испод жбуна и плакала.