Лепа сестрица

Материал из свободной русской энциклопедии «Традиция»
Перейти к: навигация, поиск

Лепа сестрица


Автор:
Лужицкая народная








Язык оригинала:
Сербохорватский язык



Били некад отац и мајка, и имали дечака и девојчицу. Девојчица је била веома лепа. Када се насмеје, расцвета јој се румена ружа, када косу чешља, падају јој златне звезде низ власи, а кад руке мије, бисери јој се са шака круне.

Али брзо умре дечици мати и отац узме себи другу жену. Маћеха, пак, доведе своју девојчицу, која је била ружна. Због тога је маћеха с братом и сестрицом лоше поступала. Када деца поодрасту, брат оде од куће и намести се код властелина за гонича коња. Али он је непрестано за својом сестром чезнуо. Зато је насликао њен лик, а слику окачио на врата коњушнице. И увек када је улазио у коњушницу, био је весео, а кад је из коњушнице излазио, био је тужан.

То његов господар примети и зачуђено запита:

— Зашто се ти увек смешиш кад у коњушницу улазиш и зашто си тако тужан кад из коњушнице излазиш?

Гонич му с почетка није хтео на таква питања да одговара, али једног дана рече:

— Имам код куће сестрицу, која је веома лепа. Када се осмехне, расцвета јој се румена ружа, када косе чешља, падају јој златне звезде низ власи, а када руке мије, бисерне перле јој се око руку вију. Њену слику држим на вратима коњушнице. Зато, кад у коњушницу идем, весео сам што ћу сестрицу угледати, а кад из коњушнице идем, тужан сам што је напуштам.

— Тада властелин рече:

— Иди и донеси ми ту слику!

Гонич му учини по вољи. Властелину се девојка веома допадне па упита:

— Је ли твоја сестра збиља тако лепа?

— Још лепша — одговори му гонич.

Тада властелин заповеди:

— Упрегни коње у кола и иди по своју сестру! Ја ћу је за жену узети.

Када је гонич својој кући стигао и испричао зашто је дошао, маћеха рече да му сестру неће пустити ако и њу и њену кћер не поведе господару. Зато заједно седну у кола и повезу се.

Када су били на пола пута, требало је да пређу велику реку, па се гонич побоја за своју сестру. Зато викне са кола:

— Сестрице, не нагињи се преко кола, да ти оштри ветар лице не озледи!

Али сестра није брата разумела, па упита маћеху:

— Шта је брат рекао?

А она јој одговори:

— Нагни се и погледај ту лепу широку воду!

Девојка се нагне преко кола, а маћеха је гурне у реку. Тамо се девојка претвори у патку и одлети.

Властелин је нестрпљиво чекао. Када се кола приближе, потрчи им у сусрет. Угледа маћехину кћер и замоли је да се насмеје, али она своје жуте зубе искези на њега; он јој рече да своју косу очешља, а њој дебеле ваши са главе падоше; он јој заповеди да руке умије, а оно јој се прљавштина око руку залепи.

На то се властелин јако разгневи:

— Мој гонич је лажљивац!

А онда се обрати маћехи:

— Шта да чиним с њим?

Она му одговори:

— Обеси га о мотку у пушници!

Властелин тако и учини.

Кад је пала ноћ, прхне патка изнад пушнице, долети до младића, а гле — то је била његова сестрица. Она навуче своме брату белу кошуљу и почне да јадикује:

— Ква, ква, мој вољени брате, још две ноћи походићу те, а потом никад више!

Друге ноћи долети патка поново и зајауче:

— Ква, ква, вољени брате, још једну ноћ походићу те и потом никада више!

Али слуге, које су пушницу чувале, све су то виделе и чуле, па обавесте властелина. Зато треће ноћи стане властелин крај пушнице да ту необичну патку сачека. Она долети као и пре и, одмах почне да јадикује:

— Ква, ква, вољени брате, више те никад нећу видети!

Када то проговори, ухвати је властелин за крило и упита може ли јој помоћи. Она одговори:

— О да! Нога ми је увезана ланцем. Ако тај ланац једним замахом мача пресечеш, повратићу свој човечји изглед и бићу избављена.

Властелин пресече ланац и сад је пред њим стајала веома лепа девојка. Он је замоли да се насмеје, и гле — на уснама јој процвета ружа; замоли је да своје косе очешља, и гле — златне звезде се са власи просуше; замоли је да своје руке умије, и гле — сјајни бисери јој се око руку нанизаше.

Властелин се веома обрадова. Он обујми девојку десном, а њеног брата левом руком и оде с њима у кућу. Одмах потом позва маћеху и упита је шта треба да учини, а она, мислећи да се то односи на лепу сестрицу, загракта:

— Вежи је староме коњу за реп, па потерај коња у шуму!

А властелин на то рече:

— Кад си такву смрт изабрала, нека ти буде!

Али лепа сестрица јој опрости живот.

Властелин узе лепу сестрицу за жену, а брата постави за управника. Он више није за своју сестру стрепео.