Текст:Мрави, патке и пчеле
Био један опустошени дворац у коме су боравиле сабласти. Људи су проповедали да су тамо зли дуси некаквог властелина и његову кћер зачарали. А ономе ко са ово двоје зле чини скине и ослободи их, осмехнуће се велика срећа.
Неколико села даље становао је сељак који је имао два сина, једног мудрог и једног приглупог.
Сељак предложи своме мудроме сину да одјаше у дворац и тамо своју срећу потражи. Овај узе коња и крену на пут. Усред шуме набаса на мравињак. Он скочи с коња, зграби грану и разори мравињак. Потом стиже на језеро, по коме су пливале патке. Он се баци камењем на њих и неке поубија.
Напослетку дојаха пред дворац. Ту је добио од стражара три задатка, која је морао да испуни. Као прво, просуше четврт мерице ланеног семена на ливаду и поручише му да их за један час опет сабере.
— То је посао за пољског момка, а не за газдиног сина — рече младић и остави семење да лежи.
Потом га доведоше на језеро. По њему су пливале три патке и свака је држала у кљуну зделицу. Патке испустише зделице. Младић сада доби задатак да их потражи и из воде извади.
— То није посао за снажног младића какав сам ја — одговори он и оде у дворац.
А у дворцу су беснеле сабласти и нико дотад тамо није могао ни једну ноћ издржати. Али он рече:
— Ја се не бојим!
Тако младић уђе у дворац и сачека ноћ. Али у ноћи поче по целом дворцу да пуцкета, цичи и завија, а сабласти стадоше младића прогањати по свим одајама и ходницима све до зоре. У зору је био на смрт измучен, али ипак весео што је сачувао голи живот. Без премишљања врати се кући.
Сада предложи сељак своме приглупоме сину да и он своју срећу потражи. Мудри син стаде оца да одвраћа, говорећи:
— Не шаљи њега тамо! Он ће још колико данас да погине.
Али брат узе себи коња и одјезди у дворац. На путу угледа у шуми разорен мравињак. Би му жао мрава, па скочи с коња и пажљиво уреди мрављу купу. Потом се приближи језеру с оним паткама. Ту застаде и баци им комадић хлеба. Дубље у шуми изненади лопова, који се баш спремао да пчелама мед украде. Он крадљивца отера, а пчелама остаде мед за исхрану својих младих.
Најзад дојаха и до самог дворца.
— Шта овде тражиш? — упита га стражар на вратима.
— Хоћу да ослободим зачараног властелина и његову кћер — рече младић.
— Онда мораш три задатка да испуниш — одговори му стражар.
Као прво, просуше му четврт мерице ланеног семена у траву. То је морао у току једног часа сабрати. Младић се веома трудио, али за један час тј се посао није могао обавити. Тада, неочекивано, с свих страна домилеше мрави и почеше да му помажу. За трен ока беху сва зрна покупљена и у мерицу сасута.
Потом је младић морао оне три зделице бачене у језеро да потражи и из воде извади. Али изненада долетеше све патке које је путем нахранио, пронађоше зделице и предаше их младићу.
Кад и то би обављено, рече стражар:
— Сад треба и последње да урадиш.
Он поведе младића уза степенице, све до собице под кровом. У собици су седеле три девојке, а једна од њих била је властелинова кћи. Ако погоди која је и покаже је стражару, властелин и његова кћи биће ослобођени.
Како је младић дуго размишљао, кроз прозор долете изненада цео рој пчела и поче да зуји и да се врти једино око главе средње девојке. Тада младић на средњу девојку показа и рече:
— Та у средини, та најлепша, прва и последња!
У исти часак наста тако силна тутњава да се цео дворац затресе, а одмах затим ишчезоше све сабласти и чини спадоше. Ослобођени властелин и његова кћи му од свег срца захвалише.
Убрзо потом прослави приглупи младић с властелиновом кћери венчање. Надмени брат је само издалека посматрао.