Три жеље

Материал из свободной русской энциклопедии «Традиция»
Перейти к: навигация, поиск

Три жеље


Автор:
Лужицкая народная








Язык оригинала:
Сербохорватский язык



Био негда човек који је имао троје деце: сина и две кћери. Догоди се и човек тешко оболи. Тада позва своју децу к себи и рече:

— Убрзо ћу умрети. Будите увек пристојни и добродушни, па ће вас стално пратити срећа.

На то умре. После погреба деца међу собом поделише наследство. А отац им је само три новчића оставио. Зато се брат са својим сестрама договори да у бели свет оде и тамо срећу потражи, не би ли како и њима помогао.

Пошто је неколико дана путовао, стиже у велику шуму. Тамо је испод једног дрвета седео мали човек, који га замоли:

— Удели ми штогод, јер сам сиромах!

Младић одговори:

— Добро, добићеш цео моје наследство.

И даде му свој новчић. На то рече човечуљак:

— За твој дар, испунићу ти три жеље. Можеш да их сам изабереш. Али бирај паметно јер ти могу срећу донети.

Младић одговори:

— Омогући ми да се могу у голуба, у рибу и у зеца прометнути и опет вратити човечји лик.

Човек рече:

— Твоје жеље су већ испуњене. Онолико колико пута се стресеш, толико пута се можеш прометнути и поново вратити у људско обличје.

На то се човек изгуби.

Младић се тад, зачас, прометну у голуба и вину у ваздух. Брзо долете у други град и спусти се на стреху. Ту из разговора дочује да је избио рат и да краљ тражи младе и снажне људе. Голуб слете на земљу и прометну се у човека. Младић се најми у војску и пође у рат.

Краљ изабра себи телесну стражу, која је морала да буде стално крај њега. У њој се нађе и младић.

Брзо дође до боја, али у њему краљева војска би потучена и преполовљена. На то позва краљ своје заповеднике, саветнике и своју телесну стражу к себи и рече:

— Ми смо ову битку изгубили зато што сам ја свој чаробни прстен заборавио. Он је код моје кћери, принцезе, која га чува. Може ли га ко од вас за један час донети, да бих започео нову битку?

Како се нико не јави, иступи младић и рече:

— Ја ћу за један час донети прстен!

Краљ се обрадова.

— До мог двора је далеко — рече. -Али, ако ми донесеш прстен за један час, даћу ти своју кћер за жену.

Младић се брзо удаљи од бојишта и тамо прометне у голуба. Голуб долете до великог језера, тамо се стресе и претвори у рибу, која склизну кроз воду. Кад је риба до обале допливала, стресе се и промени у зеца. Зец је снажно грабио све док издалека не угледа двор. Одмах се опет прометну у голуба и кроз отворен прозор улете у двор, па право према принцези. Тамо стаде на клин и загуче:

— Твој отац ме је к теби послао по свој чаробни прстен. Дај ми га брзо да би краљ добио битку!

Принцеза се зачуди, а голуб гукну:

— Извуци из мог крила три пера и сећај се мене!

Краљева кћи извуче три пера из голубовог крила. На то се промени голуб у рибу, која јој шапну:

Скини са мог хрбата три крљушти за успомену!

Принцеза скиде три крљушти са рибљег хрбата. Риба се стресе и промени у зеца. Зец фркну принцези:

— Одсеци ми прамичак реча и сећај се мене!

Тада одсече принцеза прамичак зечјег репа. Зец се стресе и пред принцезом се изненада створи младић, који јој рече:

— Чувај та три знамења добро, јер ћеш ме по њима познати.

Принцеза му донесе чаробни прстен и рече:

— Сећај се и ти мене, јер сам од данашњег дана твоја. И она га пољуби.

Младић се потом брзо промени у голуба, који одлете с прозора, а касније и у зеца, да би што пре на бојиште стигао.

Али, на његову несрећу, у краљевој војсци је служио и некакав чаробњак. Он је све младићеве мене открио. Смишљајући шта да предузме, чаробњак одлучи: «Ако својом праћком погодим сваку животињу која се војсци приближи, сасвим је извесно да ћу убити и тог младића. А тада ћу прстен однети сам и принцеза ће бити моја.»

Чаробњак збиља устрели зеца, а прстен којег је имао зец на репу однесе краљу. Краљ узе прстен, навуче га себи на прст и потегну са својом војском у бој против непријатеља. И сада је добио битку.

После битке дозва чаробњака и рече:

— Ти си моје краљевство избавио. Зато ти дајем своју кћер за жену.

Потом се врати са војском у главни град, где их је народ радосно поздрављао. Краљ заповеди да му дозову кћер, којој рече:

— Овај човек је твој заручник, јер он је моје краљевство избавио.

Али се принцеза успротиви:

— То није тај! Томе човеку нисам дала чаробни прстен. Ја за њега не марим!

Краљ на то гневно рече:

— Дао сам своју краљевску реч, и морам је одржати! Остављам ти ипак неколико дна да размислиш. Када то време прође, он ће бити твој младожења.

Док се то одигравало, лежао је зец још увек у пољу. Али наиђе онај мали човек, цимну зеца за ногу и рече:

— Устај! Сад је прави час да у двор одјуриш!

Зец се одмах освести, скочи, промени се у голуба и одлете према двору. Тамо кроз отворен прозор улете у принцезину собу. Она га одмах препозна и безмерно се обрадова, јер је све време мислила да јој је прави заручник у боју погинуо. Одмах позва краља и рече:

— То је мој прави заручник!

Али краљ у то не поверова, па младић рече:

— Ја могу доказати да сам по чаробни прстен ишао и од принцезе га добио. А моје доказе ваша кћи има у својим рукама.

Принцеза намах донесе пера, крљушти и прамен са зечијег репа. Младић се промени у голуба, и гле — на његовом крилу недостајала су три пера. Потом се промени у рибу, и гле — њој су на хрбату недостајале три крљушти. Тада се преобрази у зеца, и гле — на његовом репу бејаше прамен длака одсечен. Затим се младић опет преобрази у човека.

Сада се краљ лично осведочио, па зато рече:

— Да, ти си њен прави заручник! Тај, који је и мене и тебе преварио, мора бити кажњен.

Па лажног младожењу зграбе и у тамницу баце.

Већ другог дана венча се принцеза са својим лепим изабраником. А стари краљ је потајно послао људе по његове две сиромашне сестре. И би свадба и велико весеље. Младић и принцеза дуго поживеше.