Циганин и властелин

Материал из свободной русской энциклопедии «Традиция»
Перейти к: навигация, поиск

Циганин и властелин


Автор:
Сербская народная








Язык оригинала:
Сербохорватский язык



Упути се некаква силна и при том богата делија сам у кочији на шетњу, и удаљи се у далеке планине куд га је пут носио. Нагази случајно на три-четири Циганина који, кад га виде сама и ваљана два коња, слакоме се и помисле како би му их најбоље и најрадије украли. Искоче сви на пут, и тек што им делија помоз' бог назове, сви поскидају капе и пред колима на гола кољена клекну, и један од њих поче му говорити:

— Благо нама, господине, кад смо те дочекали и да можемо одвратити један дио од онога великога добра што је био нама твој покојни отац учинио, али не знамо другога начина, него ћемо сви троје кола и тебе у њима вући.

И тако одријеши један од њих два коња, а они се поупрегну у кола и стану га вући. Зачуђен младић од таке и толике почасти, а и онако дичан, пушти се да га вуку.

Кад наједанпут престану Цигани, и тек што рекну:

— Је ли већ доста, господине? — побјегну сваки на своју страну, а властелин погледа, кад ли није ни очинијех му пријатеља ни коња, и не знајући шта ли ће како ли ће, остави кочије насред пута те пјешице натраг у град. Кад дође дома, упита га матер:

— Камо ти кола и коњи?

А он јој одговори:

— Тешко свуда без пријатеља, моја мајко! Оставио сам их пријатељима твога мужа а мога покојног оца.