Берићет

Материал из свободной русской энциклопедии «Традиция»
Перейти к: навигация, поиск

Берићет


Автор:
Сербская народная








Язык оригинала:
Сербохорватский язык



Један црногорски сељак пошао у град на пазар, па га затече мрак код једног хана, и онамо се наврати да ноћи. Пошто попије каву, упита ханџију има ли шта за вечеру? Ханџија му каже да има што год жели. На то ће Црногорац:

— Понеси ми свашта, да се наједем.

Ханџија му донесе сваке врсте јела и он почне јести. Тако једући, тргне очи на дувар, угледа на чивији низ љутих паприка па упита ханџију:

— Што је 'но на чивији?

— Оно ми је берићет — одговори ханџија.

— Тако ти бога, дај ми и тога берићета да окусим, нијесам икад ио.

Ханџија му дадне једну паприку и каже му да се то одједанпут изједе. Црногорац одједноћ тури у уста те ижваће, док га полише сузе, па не знаде ни како прогута. Када сјутра Црногорац пође одатле, зовне ханџију да му плати конак. Ханџија га упита:

— Је ли ти добро на конаку било?

— Јест, брате, врло добро, свашта сам код тебе ио. Бог ти дао па свашта доста имао, али берићета никад не имо дабогда!