Текст:Берићет
Један црногорски сељак пошао у град на пазар, па га затече мрак код једног хана, и онамо се наврати да ноћи. Пошто попије каву, упита ханџију има ли шта за вечеру? Ханџија му каже да има што год жели. На то ће Црногорац:
— Понеси ми свашта, да се наједем.
Ханџија му донесе сваке врсте јела и он почне јести. Тако једући, тргне очи на дувар, угледа на чивији низ љутих паприка па упита ханџију:
— Што је 'но на чивији?
— Оно ми је берићет — одговори ханџија.
— Тако ти бога, дај ми и тога берићета да окусим, нијесам икад ио.
Ханџија му дадне једну паприку и каже му да се то одједанпут изједе. Црногорац одједноћ тури у уста те ижваће, док га полише сузе, па не знаде ни како прогута. Када сјутра Црногорац пође одатле, зовне ханџију да му плати конак. Ханџија га упита:
— Је ли ти добро на конаку било?
— Јест, брате, врло добро, свашта сам код тебе ио. Бог ти дао па свашта доста имао, али берићета никад не имо дабогда!