Подушје

Материал из свободной русской энциклопедии «Традиция»
Перейти к: навигация, поиск

Подушје


Автор:
Сербская народная








Язык оригинала:
Сербохорватский язык



Стајаше крчмар гологлав пред својом крчмом, а пролазио неки сељак.

— Хеј, пријане! — рече крчмар — ходи, имам лијепе кухане рибе, папрене, и добра вина!

Сељак се не да нуткати дуго, гладан је те уђе у крчму. И зачас поједе оброк рибе и попије пола боце вина. Крчмар вели:

— Би ли још?

Сељак гладећи бркове одговара:

— Па донеси! Тако поједе гладан сељак пун тигањ кухане, добро опапрене рибе и пола бијела хљеба, а попије двије боце вина.

Крчмар опет пита:

— Можеш ли још? Сељак вели:

— Хвала, бог нека му прости душу! Крчмар гладећи бркове вели;

— Нема ту — прости душу, него ти сад плати што си појео и попио!

— Господару! — вели сељак — ја мислим, ти дајеш подушје, пак сам јео и пио, а платити немам откуд.

Дође до тужбе, ал' сељак оста при подушју, иако га није ни било. И крчмар се научи не наметати јело и пиће, него давати ко тражи, пуно за готово.