Текст:Ђаволак
Перейти к навигации
Перейти к поиску
Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко док још није знало засе, па га однио у Свету Гору и онамо отхранио и научио књизи. Кад му је било већ око осамнаест година, онда га поведе уза се као ђака и пође амо у свијет да пише. Кад дође у прво село, а то дјевојке ухватиле коло па играју. Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то створења, па, онако мало као весео и зачуђен, упита калуђера:
— Шта је оно, духовниче, шта је оно?
А калуђер, као намргођен, одговори му:
— Не гледај онамо, синко, нити питај шта је. Оно је ђаво.
Онда ђак најумиљатијим гласом рече:
— Дела, духовниче, богати, да купимо онога једног ђаволка, па да га поведемо манастиру.