Текст:Звонка липа
Живели отац и мајка, и имали кћер Мирку. Пре него што је Мирка одрасла, умре мајка. Другог месеца по мајчиној смрти оде девојчица својој куми на прело. Кума јој поче говорити како би добро било да се њен отац поново ожени, и да њу, куму, за жену у кућу доведе.
— Ја ћу те много боље од праве мајке пазити, јер ћу ти сваке вечери ножице у млеко прати — говорила је.
Мирка то исприповеда оцу, и отац узе куму за жену. Прве вечери, збиља, опра она својој пасторки ноге у млеку, али друге вечери не, а касније — никад више.
Временом доби Мирка четири сестрице. Прва је имала једно око, дуга два, трећа три, а четврта, најмлађа, четири ока. Сада је морала и за сестре радити, њихове хаљине прати, све прљаве и тешке послове у кући обављати, па чак и стоку напасати. А маћеха јој је давала да са собом на пашу носи само стари, стврднути хлеб и заљућени сир. Па ипак, израсте Мирка у лепу девојку, образа бељих и руменијих од својих сестара.
То је маћеху мучило и трудила се да сазна од чега јој пасторка постаје тако здрава и лепа. Зато посла кћер са једним оком да с Мирком напаса стоку. Док су стада и крда на ливади пасла, рече једноока сестра:
— Мирка, плети ми косе и певај!
Мирка поче да чешља сестрину косу и а је плете у кике, а док је то радила, певушила је тихим гласом: «Спи једно око спи!» И девојка усни. Тада дође шарена крава и даде Мирки са једног рога да једе, а са другог да пије. Када су се навече кући вратиле, упита маћеха своју кћер:
— Шта си видела?
Али девојка ништа није видела. Зато је сутрадан сестра са два ока морала стоку на испашу гонити. Када су биле изван куће, рече она Мирки:
— Ходи, очешљај ме!
Мирка је сестри чешљала косу и при том певала: «Спи једно око, спијте оба!» И опет дође шарена крава и даде Мирки са једног рога да једе, а са другог да пије. А навече, кад стигоше кући, упита маћеха своју кћер:
— Шта си видела?
Али девојка ништа није видела. Зато је кћи са три ока морала другога дана да стоку на пашу тера. Када су биле на пашњаку, рече она сестри:
— Седи, Мирка, и очешљај ме!
А Мирка је и њу чешљала и исту песму певала: «Спи једно око, спијте два, спијте сва три!» Поново дође шарена крава и даде Мирку са једног рога да једе, а са другог да пије. Кад би вече, прену се сестра и рече: «Време је, пођимо кући!» Код куће упита маћеха кћер:
— Шта си видела?
А она, такође, није ништа видела. Другога дана потера најмлађа, четвороока кћи, стоку на пашу. А на пашњаку рече она сестри:
— Приђи, Мирка, и очешљај ме!
Мирка приђе, седе и поче певушити: «Спи једно око, спијте два, спијте три!» Али на четврто заборави. Опет дође шарена крава и даде Мирки са једног рога да једе, а са другог да пије. За то време, док су три ока спавала, четврто је све видело. Навече се сестра тобоже прену из сна и рече: «Време је, пођимо кући!» Код куће упита маћеха:
— Шта си видела?
А кћи јој одговори:
— Док су моја три ока спавала, дошла је шарена крава и нашој Мирки дала са једног рога да једе, а са другог да пије.
Маћеха се силно разгневи и одлучи да шарену краву закоље. Стоку је предала својим кћерима, а пасторки је заповедила да седи код куће. Зато је Мирка свакога дана, горко плачући, отпраћала из штале своју шарену краву. Једном јој рече крава:
— Данас ће ме заклати. Замоли маћеху да мој рог уредиш. У њему ћеш наћи коштицу; њу засади поред прозора. Из коштице ће израсти липа, која ће бити од стакла. Под липом ће кевтати псић.
Пасторка учини како јој је шарена крава рекла. Из коштице израсте шарена липа, под њом се створи студенац, а крај студенца закевта псић. Сада је Мирка на студенцу одећу прала и хладила своје раскрвављене руке.
Једном наиђе наочит момак. Хтеде да прође мимо, али га привуче кевтање Миркиног псића и некаква пријатна звоњава. Угледа дивну липу која је треперила и звонила, под липом студенац, а на студенцу прелепу Мирку. Све му то прирасте за срце, а највише му се допаде Мирка, иако је била у неугледној одећи. Он је запроси код маћехе.
Маћеха хтеде да пукне од једа што је тако наочит момак, крај њених кћери, запросио пасторку. А када схвати да је њега привукла стаклена липа својом необичном звоњавом, заповеди кћерима да узму секире и дрво посеку. Момку, пак, рече да по девојку дође кад прође седам дана.
За то време четири сестре су ударале секирама у стабло, али липа никако да падне. Када момак после седам дана стиже пред Миркину кућу, сруши се стаклена липа и паде на његова кола; гране јој се поломише, лишће преста да звони. Момак се растужи, али одлучи да заједно са Мирком повезе и њену липу. Када су кренули и псић потрча за колима, па и њега поведоше.
Мирка је добила сина. Када је маћеха за то сазнала, више није могла да издржи. Опседале су је зле мисли. Једнога дана пође Мирки у посету, а са собом поведе кћер са два ока. Мирка је лежала у постељи. Маћеха седе крај прозора и запита:
— Кћери, како се осећаш? Да ниси болесна?
— Нисам — одговори јој Мирка.
— Кћери моја — рече тад маћеха — онда можеш устати. Приђи прозору и погледај како се рибе у твом студенцу играју!
Мирка устаде и приђе прозору, али је маћеха гурну преко прозора у студенац. Девојка паде и потону, али се у води претвори у патку, која изрони и поче тужна да плови по студенцу. Маћеха погледа кроз прозор, али угледа само пловку и поверова да се Мирка утопила. Брзо свуче хаљине са своје кћери која је имала два ока и заповеди јој да легне у Миркину постељу.
Када се млади домаћих кући врати и своју жену у постељи угледа, зачуди се и упита:
— Од чега си тако поружнела? Да се ниси разболела?
— Ах, много сам болесна! — одговори девојка, подражавајући Миркин глас. — Ко зна да ли ћу икада више бити онако лепа.
— Не жалости се — рече јој тада он. — Нека се само твоје добро срце не промени.
Око поноћи улете патка кроз отворен прозор у собу, прометну се у старицу и, плачући, окупа свог синчића. Када га је повила, села је уз колевку и, љуљајући дете, говорила:
— Моја липа не звони, добри псић не лаје, а мој син јако, јако плаче! Синчићу мој, још ћу те две ноћи походити, а потом никада, никада више нећу доћи!
Друге ноћи улете патка поново кроз прозор, прометну се у старицу, припреми ведро и убрусе и окупа сина. Уто закевта псић и пробуди младог домаћина. Он устаде, погледа кроз прозор и на своје велико чудо спази да се липа усправила. Пође он у собу да то саопшти жени, али тамо, уместо своје жене, угледа старицу. Сакри се иза завесе да види шта та стара жена ту ради. А она љуља његовог сина и говори:
— Моја липа не звони, добри псић не лаје, а син ми јако, јако плаче! Синчићу мој, још ћу те једне ноћи походити, а потом никада, никада више нећу доћи!
Онда се старица прометну у пловку и кроз прозор излете напоље. Човек, који је иза завесе све чуо и све видео, протрљај очи мислећи да сања, а кад виде да је будан, одлучи да друге ноћи у заседи чека.
Треће ноћи лете патка поново кроз прозор, претвори се у старицу, окупа и уреди сина. А када га је повила и положила у колевку, поче силно да плаче и говори:
— Моја липа не звони, добри псић не лаје, а мој син јако, јако плаче! Синчићу мој, ово је последња ноћ, и никада, никада више нећу доћи!
У исти час искочи човек из свог заклона и ухвати старицу за руку пре него што је узмогла да се у патку промени. Она поче да јеца и моли:
— Пусти ме, пусти ме, драги, док је прави час!
— Не пуштам те! — одговори овај, познавши глас своје жене. — Нећу те пустити док ми не кажеш шта треба сада да учиним.
Тада старица рече:
— Ја имам појас около трбуха. Ако успеш да тај појас једним замахом сечива прережеш, остаћу крај тебе, а ако ли не успеш, биће великог зла.
Млади домаћин одмах замахну сечивом, пресече појас отпрве и пред њим се створи Мирка, још лепша него пре. Она му исприповеда шта јој се пре три дана догодило, па млади човек, не часећи ни часа, дограби маћехину кћер са два ока и најури из куће. Маћеха кад је виде, од јада пресвисну.
Сада опет липа звони, испод ње лаје псић, а синчић се осмехује.