Текст:Оклада шта је најбјеље
Перейти к навигации
Перейти к поиску
Даду се у разговор два пријатеља, сељанина, шта је најбјеље на овом свијету. Један од њих рече млијеко, а други да није млијеко него дан, те се тако опкладе.
Ови потоњи, дакле, зазовне на вечеру онога што говори и хоће да је млијеко најбјеље, пак по вечери справи га у своју постељу да леже, те пошто леже однесе свијећу из собе у којој му је пријатељ лежао, и пошто заспи, принесе му пунан шкип умузенога млијека при постељи.
Нотњо дигне се гост за своје потребе, те посред млијека, а из млијека насред куће стрмоглав, па повиче онако траповијесан иза сна домаћина. Скочи домаћин знајући шта се догодило, пак принесе свијећу, и рече му:
— Жао ми те, али ми је мило ђе сам оклад добио, јер је дан бјељи од млијека.