Текст:Плави појас
Једном путовала жена са својим сином по брдима. Изненада, угледа момак крај пута сјајан плави појас. Он упита мајку може ли га подићи и са собом понети, али мати одговори:
— Остави га нек лежи! Може бити зачаран.
Али момак се није могао уздржати. Кришом, да га мати не види, подиже појас и обави га око паса. Наједном осети у себи дивовску снагу. Мајци, пак, ништа о том не помену, јер се бојао да ће му појас узети и бацити.
На путу проведоше цео дан. Сумрак се већ спуштао, а мати и син још нису знали где би могли да преноће. Већ су помишљали да под голим небом легну, кад у близини угледаше светлост. Брзо су се упутили тамо. Мајка се прибојавала да не набасају на боравиште каквог дива или чаробњака, али момак је ишао без имало страха, јер се уздао у своју изненадну снагу. Када на врата залупаше, отвори им стари див, који их позва да уђу.
Див се опходио пријатељски. Чим је сазнао да су гладни, распали ватру и донесе целог вола, кога одмах изнад огња положи да се испече. Потом оде по огроман бокал вина.
Када див принесе печење на сто, жена ништа не окуси, страхујући да је храна зачарана. Али је зато момак јео за двоје, а кад слисти печење, узе огроман бокал у обе руке и искапи га до дна.
Пошто су се див и момак досита најели, навали див и на остатке, те тако не оста од вола ни кошчица. Онда он одреди где ће ко спавати: жену посла у кревет, а младића у колевку. А колевка је била тако велика да би и највиши човек имао у њој довољно места.
У ноћи наговори див мајку да код њега остане. Али момак му се није допадао и зато га се хтео отарасити. Дуго је размишљао како да момка из дома макне. Најзад смисли:
— Сутра ћу поћи да камење ломим. Момак мора са мном. Тада ћу гледати да се њега решим.
Али дивов шапат био је тако јак да га је момак у својој колевци чуо. Он рече у себи да сутра мора бити обазрив када са дивом пође.
Сутрадан у зору, озва див момка да му у послу помаже. Одоше заједно у брда и почеше са стена велико камење одламати. Када су већ имали гомилу камења, рече див момку да сиђе и пронађе литицу са које би се могло даље ломити. Кад момак сиђе, свали див низ стрмину велики камен на њега. Али момак то примети, ухвати стену руком и одбаци је у страну. Потом опет оде горе и рече бесно:
— Ја више не идем доле! Тамо се велико камење ваља. Иди и сам тражи!
Див, збиља, пође, а кад је већ био одмакао, свали момак стену на њега. Али како није добро проценио, стена само расече диву ногу. Див више није могао да иде, па га момак подиже накркаче и однесе ући. Код куће се пожали див жени да није успео да убије младића.
У ноћи је поново размишљао и досетио се. У зору другога дана, жена поче да јадикује како је болесна. И рече сину:
— Једино ми лавичино млеко може помоћи! Нађи ми то.
А див је у повртњаку држао дванаест љутих лавова. Младић се без страха упути тамо. Али кад врата отвори, пренуше се лавови из дремежа и искезише на њега своје оштре зубе. Најкрупнији лав скочи на момка, али овај га докопа у шаке и растрже. Од тога се остали толико преплаше да се намах умирише, а лавице му легоше крај ногу. Сад их је могао без страха помусти. Али лавови га више нису хтели напуштати.
Див схвати да покушај није успео, али у глави је већ имао другу замисао. Рече младићу да лавичино млеко није помогло и да су сад мајци потребне јабуке које расту у воћњаку његовог брата. Тај други див био је два пута снажнији, па је његов брат веровао да ће лако с момком изаћи на крај.
Младић пристаде да јабуке донесе, па пође на пут. Аи и лавови кренуше за њим. Брзо пронађе тај воћњак и напуни недра чаробним јабукама. Јабуке су биле толико лепе и мирисаве да се није могао да уздржи, већ и сам поједе једну. Али, чим је јабуку појео, паде у дубок сан.
У међувремену је див приметио уљеза и одмах полетео да крадљивца јабука уништи. Али лавови су лежали у кругу око момка који је спавао и не пустише дива да се приближи. То дива још више разбесне па бане међу лавове, али се ови бацише на њега и намах растргаше.
Од буке и гужве прену се момак из свог дубоког сна. Виде шта се догодило и одмах пође у кућу дивовог брата. Претражи је одозго до горе и пронађе велико склониште новца и драгоцености. Он све то остви како је нашао, јер одлучи да по благо дође касније. Али кад подрумска врата отвори, спази тамо лепу девојку. Он је ослободи и упита одакле је. Девојка му рече да је египатска принцеза, коју су дивови отели и ту затворили зато што је одбила да за једног од њих пође.
Младић девојци показа пут до њеног завичаја и обећа да ће свакако доћи по њу. Кад девојка оде и он се са својим лавовима упути кући, да јабуке однесе. Мајка и див се зачудише када га жива и здрава угледаше.
Они су обоје били немоћни пред младићем који је поседовао такву снагу и нису се више усуђивали да било шта против њега предузму. Зато га оставише на миру и момак је једно време животарио весело и безбрижно. Али, како је био убеђен да му више никаква опасност не прети, постаде лакомислен и необазрив.
Жена је, пак, одавно наслућивала да младић на себи има плави појас и да је због тога толико јак. Једном га за њега запита, а младић се распаса и показа јој га. Тада му жена изненада истрже појас из руку, па утече и добро га сакри.
Сада је младић опет био слаб и беспомоћан. Пре него што је успео да побегне, стиже га див, дограби у шаке и премлати. Потом одузе момку очни вид и још га баци у море. Али лавови су то нањушили. Они скочише у море и извукоше младића на острво које див ни видети ни пронаћи није могао.
Једном на острву потера један од лавова слепог зеца. Зец упаде у извор и загњури се у воду. Кад је поново из воде изронио, обазре се са страхом, па потрча даље и утече. Лав схвати да је зец прогледао. Тад одјури до младића, довуче га до извора и загњури у воду. Момак намах прогледа.
Још исте вечери преплива момак са својим лавовима део мора и врати се натраг. Усред ноћи упаде у дивов двор, потражи свој појас, брзо га нађе и опаса. Одмах осети у себи стару снагу, па дограби огромну батину и њоме премлати дива.
Сада је боравио момак у дивовој кући и осећао се сасвим добро. Али тако не потраје дуго. Све је више чезнуо за египатском принцезом. Он отпусти своје верне помоћнике лавове и крену на пут у Египат.
После дугог путовања, стиже, најзад, у краљевски град и пријави се краљу. Исприповеда му да је принцезу ослободио и да је жели узети за жену. Али краљу ни на крај памети није било да тако простоме момку своју кћер за жену да, па рече:
— Ја сам своју кћер добро сакрио, и даћу ти је ако је за двадесет и четири часа пронађеш. Ако то не постигнеш, заповедићу да ти главу одсеку. Сутра у зору, кад се сунце помоли, почни да трагаш!
Хтео — не хтео, младић се морао с тим сложити. Али он је одмах знао да ће бити тешко пронаћи сакривену принцезу. Зато смисли подвалу. Оде из двора у град, набави медвеђу кожу и нађе човека који ће медведа да води. Увуче се у кожу и навече пође, као медвед, с предводником у двор. Кад медвед на двору започе игру, сви житељи двора сјатише се да то виде. И краљ приђе да медведову игру погледа и веома се развесели. Он нареди својим слугама да медведара с његовим медведом на двору задрже и угосте.
Нешто касније дође опет краљ и поведе медведара с његовим медведом према мору. Тамо краљ истрже из земље неколико колаца и из мора изрони кућица. Краљ откључа врата и на њима се појави принцеза. Сада је пред краљевом кћери медвед играо и забављао је. Потом краљ опет закључа кућицу и спусти је у море.
Када је већ двадесет и три часа минуло, оде момак краљу и затражи да му преда све кључеве и да са њиме пође доле, према мору. По томе схвати краљ да је младић тајну открио. Бесна, дозва главосечу, али се сети да мора одржати своју краљевску реч.
Када су били недалеко од мора, повика краљ:
— Ево прошао је двадесет и четврти час! Главосечо, узми тог момка и одсеци му главу!
Али младић се успротиви:
— Још имам неколико тренутака!
И он скочи ка оним кочевима, цимну их и извуче из земље. Морска вода зашумори и из таласа изрони кућица. Али се краљ не даде, већ повика:
— Твоје време је прошло! Главу си већ изгубио!
Тада се момак послужи својом дивовском снагом и поломи врата на кућици. Принцеза се појави, одмах позна свог изабраника и потрча му сва срећна у сусрет. Краљу није било друге: он заказа свадбу. Момак, пак, донесе оно велико благо из дивове куће па постаде и сам врло богат. Имао је дуг и срећан живот са својом лепом принцезом.